Slecem jutros oko 8 sati na Narita medjunarodni aerodrom nedaleko od Tokija, sa nekom zebnjom oko srca, a glede toga da li cu se snaci ovde na dalekom istoku u zemlji koja je drugacija od svega sto sam video do sada.
Sada dok pishem ove redove, a na kraju prvog dana sam siguran da od ovog nema boljeg, srdacnijeg i prijatnijeg mesta na planeti. Evo i zashto u 5 shokantnih slika:
Slika prva: Imigraciono odeljenje Narita aerodroma. Sluzbenica trcheci (ne trchecim korakom nego bash trcheci) odlazi da odnese nechiji problematicni passport/vizu shefu na proveru. Takodje trcheci to vraca putniku.
Slika druga: Japanska zeleznica i metro su kompleksni i cena zavisi (pored toga dokle i kojom kompanijom ides) i od toga u koliko sati ides. Karta se provlaci kroz automat 2 puta - jednom kada ulazis u stanicu i jednom kada izlazis. Ako automat shvati da si koristio voz u neko drugo vreme od onog za koje si kupio kartu, moras da doplatish. Kupujem kartu od Narite do centra Tokija. Sluzbenica mi prodaje kartu i kaze da je voz u 8:49. Uzimam kartu i palim na koloskek. Ja joj verovatno delujem izgubljeno (i jesam posto nisam spavao 2 dan), i ona krece da trchi zamnom i stize me posle 100m, sa sve redom voznje u rukama, da mi kaze da ce biti 2 voza pre tog, jedan u 8:21 i 8:35 ali da ne ulazim posto je za njih skuplja karta pa cu posle morati da placam doplatu.
Slika treca: Tokyo je sterilno cist. Video sam shvajcarske i nemachke gradove koji su chisti, ali se ipak tu i tamo vidi koji pikavac. Ovde je toliko cisto, da ne da nema pikavaca, nego nema ni trunjeva na ulicama i trotoarima. I lishce koje opadne neko pocistiu roku od 5 minuta...
Slika chetvrta: Ulazim u Yodabashi prodavnicu elektronike u chuvenoj Tokijskoj chetvrti Akhibara (Electric City). Ta Yodabashi prodavnica je ne mega nego giga prodavnica (150x100 metara na 7 spratova) i nema sta nema od consumer elektronike. Od jednog prodavca trazim odredjeni model laptopa i on me trcheci odvodi tachno ispred njega. Ostavlja me klanjauci se i odlazi negde svojim poslom ...
Slika peta: Ovo je najshokantnija slika. Restoran. Ulazimo Masanori i ja i zatvaramo kishobrane koje odmah preuzima konobar i pakuje ih u plasticne kese i donosi nam za sto za koji smo vec seli. Pogledali jelovnik, izabrali i zovnuli konobaricu koja dolazi ispred stola, klekne na kolena otvori tefter i za svaku stavku koju smo naruchili veliki poklon, "hvala puno" i uz takav body language zahvalnosti i poniznosti koji nisam video u zivotu. Posle narudzbine odlazi okrenuta licem prema nama sve vreme se klanjajuci. Konobari nas obilaze nas na svaka 2 minta i na bilo koji nash mig pritrchavaju izvinjavajuci se pitaju da li nam nesto sluchajno treba. Sve vreme restoran je pun 80%. Kako zavrshavamo sa nekim jelom dolazi konobar, klekne na kolena izvini se i pita da li moze da uzme tanjir/chiniju a kada mu Masa kaze da moze uzima sa obe ruke i nosi u pravcu kuhinje. I tako jedno po jedno. Kada smo zavrshili sa vecherom, pita nas da li donese hladne ili tople peshkire da obrishemo ruke ... Ja zbunjen, ne znam sta da kazem, kao ajde tople ;) Masa prevodi, a konobar slaze facu tipa *odlichan izbor!* i trchi po tople peshkire :) I za kraj 2 najneverovatnije stvari. Prvo to sto smo imali - 5 vrsta mesa koje smo sami pekli na stolu na roshtilju na zaru, 2 piva i jedan dzin tonik, po dve supe od nudli, 2 fenomenalno drugacije salate od svega sto sam probao i chaj za kraj je izaslo oko 6000 Yena sto je tachno 4000 dinara!!! Druga neshvatljiva stvar je da NE primaju bakshish!!! Ne znaju ni shta je bakshish i ako im dash vishak para uredno vrate kao kusur. Ako ostavish na stolu jure te da ti vrate kao nesto sto si zaboravio kada si krenuo. Kada smo kod kusura... Placanje rachuna, tj brojanje kusura je ceremonija koju treba videti. Kusur konobar broji 3 puta, svaki put slozi sve pare koje je prebrojao, promeni ruku, prebroji ponovo poklaze ti josh jednom i konachno posle treceg brojanja preda. Izlazimo napolje a za nama konobar koji nam daje po jednu zvaku i duboko se klanja. Nismo presli 3 metra kada za nama trchi drugi konobar i donosi mi kishobran koji sam zaboravio ;) Ja sam zanemeo, a Masi je to sve normalno, ali posto je bio u evropi shvata moj shok ;) Usput mi objasnjava mi kako oni imaju staru poslovicu u Japanu koja kaze: "Mushterija je Bog" ...
O tome kako izgleda zgrada gde zivi Masa (trebaju joj samo motori da bi poletela), njegovom stanu iz 23.ipo veka sa sve elekronskom WC sholjom koja ti sama brishe dupe (ne zajebavam se majke mi), a u kojem spavam dok sam u Tokiju i vertikalnoj i horizontalnoj signalizaciji na putevima u sutrasnjem (b)logu ;)
Sada dok pishem ove redove, a na kraju prvog dana sam siguran da od ovog nema boljeg, srdacnijeg i prijatnijeg mesta na planeti. Evo i zashto u 5 shokantnih slika:
Slika prva: Imigraciono odeljenje Narita aerodroma. Sluzbenica trcheci (ne trchecim korakom nego bash trcheci) odlazi da odnese nechiji problematicni passport/vizu shefu na proveru. Takodje trcheci to vraca putniku.
Slika druga: Japanska zeleznica i metro su kompleksni i cena zavisi (pored toga dokle i kojom kompanijom ides) i od toga u koliko sati ides. Karta se provlaci kroz automat 2 puta - jednom kada ulazis u stanicu i jednom kada izlazis. Ako automat shvati da si koristio voz u neko drugo vreme od onog za koje si kupio kartu, moras da doplatish. Kupujem kartu od Narite do centra Tokija. Sluzbenica mi prodaje kartu i kaze da je voz u 8:49. Uzimam kartu i palim na koloskek. Ja joj verovatno delujem izgubljeno (i jesam posto nisam spavao 2 dan), i ona krece da trchi zamnom i stize me posle 100m, sa sve redom voznje u rukama, da mi kaze da ce biti 2 voza pre tog, jedan u 8:21 i 8:35 ali da ne ulazim posto je za njih skuplja karta pa cu posle morati da placam doplatu.
Slika treca: Tokyo je sterilno cist. Video sam shvajcarske i nemachke gradove koji su chisti, ali se ipak tu i tamo vidi koji pikavac. Ovde je toliko cisto, da ne da nema pikavaca, nego nema ni trunjeva na ulicama i trotoarima. I lishce koje opadne neko pocistiu roku od 5 minuta...
Slika chetvrta: Ulazim u Yodabashi prodavnicu elektronike u chuvenoj Tokijskoj chetvrti Akhibara (Electric City). Ta Yodabashi prodavnica je ne mega nego giga prodavnica (150x100 metara na 7 spratova) i nema sta nema od consumer elektronike. Od jednog prodavca trazim odredjeni model laptopa i on me trcheci odvodi tachno ispred njega. Ostavlja me klanjauci se i odlazi negde svojim poslom ...
Slika peta: Ovo je najshokantnija slika. Restoran. Ulazimo Masanori i ja i zatvaramo kishobrane koje odmah preuzima konobar i pakuje ih u plasticne kese i donosi nam za sto za koji smo vec seli. Pogledali jelovnik, izabrali i zovnuli konobaricu koja dolazi ispred stola, klekne na kolena otvori tefter i za svaku stavku koju smo naruchili veliki poklon, "hvala puno" i uz takav body language zahvalnosti i poniznosti koji nisam video u zivotu. Posle narudzbine odlazi okrenuta licem prema nama sve vreme se klanjajuci. Konobari nas obilaze nas na svaka 2 minta i na bilo koji nash mig pritrchavaju izvinjavajuci se pitaju da li nam nesto sluchajno treba. Sve vreme restoran je pun 80%. Kako zavrshavamo sa nekim jelom dolazi konobar, klekne na kolena izvini se i pita da li moze da uzme tanjir/chiniju a kada mu Masa kaze da moze uzima sa obe ruke i nosi u pravcu kuhinje. I tako jedno po jedno. Kada smo zavrshili sa vecherom, pita nas da li donese hladne ili tople peshkire da obrishemo ruke ... Ja zbunjen, ne znam sta da kazem, kao ajde tople ;) Masa prevodi, a konobar slaze facu tipa *odlichan izbor!* i trchi po tople peshkire :) I za kraj 2 najneverovatnije stvari. Prvo to sto smo imali - 5 vrsta mesa koje smo sami pekli na stolu na roshtilju na zaru, 2 piva i jedan dzin tonik, po dve supe od nudli, 2 fenomenalno drugacije salate od svega sto sam probao i chaj za kraj je izaslo oko 6000 Yena sto je tachno 4000 dinara!!! Druga neshvatljiva stvar je da NE primaju bakshish!!! Ne znaju ni shta je bakshish i ako im dash vishak para uredno vrate kao kusur. Ako ostavish na stolu jure te da ti vrate kao nesto sto si zaboravio kada si krenuo. Kada smo kod kusura... Placanje rachuna, tj brojanje kusura je ceremonija koju treba videti. Kusur konobar broji 3 puta, svaki put slozi sve pare koje je prebrojao, promeni ruku, prebroji ponovo poklaze ti josh jednom i konachno posle treceg brojanja preda. Izlazimo napolje a za nama konobar koji nam daje po jednu zvaku i duboko se klanja. Nismo presli 3 metra kada za nama trchi drugi konobar i donosi mi kishobran koji sam zaboravio ;) Ja sam zanemeo, a Masi je to sve normalno, ali posto je bio u evropi shvata moj shok ;) Usput mi objasnjava mi kako oni imaju staru poslovicu u Japanu koja kaze: "Mushterija je Bog" ...
O tome kako izgleda zgrada gde zivi Masa (trebaju joj samo motori da bi poletela), njegovom stanu iz 23.ipo veka sa sve elekronskom WC sholjom koja ti sama brishe dupe (ne zajebavam se majke mi), a u kojem spavam dok sam u Tokiju i vertikalnoj i horizontalnoj signalizaciji na putevima u sutrasnjem (b)logu ;)
џизус ејч мери факин крајст! Али стварно! Невероватно :) Фака, само настави овако да пишеш, још ћу и да зажалим што нисам ишао :)
ReplyDeleteПС - муштерија је бог, а? Овде у жаргону свако своје клијенте зове патуљци :)
Citajuci ovo zelim da zivim u japanu (bez zajebancije). Imam prijatelje/rodjake koji cesto idu tamo pa znam od prilike kako je, a i vidim da se nista nije promenilo iz tvog post-a.
ReplyDelete@Vojo - musterija je i ovde bog, samo ako mases parama.
@Bilke - nastavi sa postovima i uzivaj. Pozdrav
Procitao sam ti post od pocetka do kraja... vrlo dobro odlicno iskreno se nadam da ces nastaviti da pises blog evo dodajem te u reader ODMAH
ReplyDeleteNišta Novo!
ReplyDeleteNije da se pravim pametan, ali sve sam to očekivao i čitao doduše na nekim drugim mestima, blogovima i sl, ali iskustva iz prve ruke su uvek dobrodošla.
Elem, blog je SVE samo ne nezanimljiv, očekujem nastavak, tačnije, bijem ako ga ne bude :D
Potrudi se da nas izvestavas svakodnevno...ne budi lencuga kao ja. Mada mislim da je to nemoguce.
ReplyDeleteUzivaj i ne zaboravi slike. Ne zaboravi da nam objasnis sta je na slici da ne bismo od zgrade mislili da je raketa...:o)
vec sam ti napisao na FB, sipaj neki njihov otrov (rakiju ili tako nesto) u cuturicu, a za igija spakuj neku japanku - portabl varijantu. Bez toga mojne da se vracas. Ozbiljno ti kazem.
ReplyDeleteOdlican post, samo nastavi nemoj da se ulenjis. :)
Hoce li da bude nekih fotki? :)
ReplyDeleteХоћемо још занимљивости о Карошијанцима :)
ReplyDeleteФино је знати и видети како ће изгледати (далека) будућност, и то још за свог живота :)
У здравље
bilke daj slika
ReplyDeleteGde su netale slike iz ovok posta?
ReplyDelete