Urbi et Orbi

Japanci vole nove stvar. Stare stvari recikliraju, ili prodaju bud zashto, a ako je u pitanju zgrada, jednostavno je srushe i izgrade novu. U Japanu skoro da nema zgrada starijih od 50 godina (osim ako naravno u pitanju nisu hramovi ili kakve druge zgrade od kulturno/istorisjke vaznosti ;). Recimo Masina kuca u Fukoki je 20 godina stara a izgradjena je na mestu prethodne kuce koja je bila stara 25 godina u trenutku kada su je rushili. Isto tako je i zgrada gde Masa zivi u Tokijskom predgradju Urayasy izgradjena pre godinu dana, sto nas dovodi do teme bloga a to je kako izgleda jedan savremeni stan u Japanu: Ulaz u zgradu: Prilaz ulazu u zgadu ;) Kada udjete kroz klasicna vrata u zgradu, jedino sto vidite je mermerni zid i neka vrsta control panela na zidu (u sredini levo). Normalno da me Masa nije uveo, cisto sumnjam da bih se snasao i otvorio vrata. Prava vrata za ulazak u zgradu, tj do lifta je zapravo onaj mermrni zid sa prethodne slike i ubacivanjem kljuca u control panel i okretan

Slecem jutros oko 8 sati na Narita medjunarodni aerodrom nedaleko od Tokija, sa nekom zebnjom oko srca, a glede toga da li cu se snaci ovde na dalekom istoku u zemlji koja je drugacija od svega sto sam video do sada. Sada dok pishem ove redove, a na kraju prvog dana sam siguran da od ovog nema boljeg, srdacnijeg i prijatnijeg mesta na planeti. Evo i zashto u 5 shokantnih slika: Slika prva: Imigraciono odeljenje Narita aerodroma. Sluzbenica trcheci (ne trchecim korakom nego bash trcheci) odlazi da odnese nechiji problematicni passport/vizu shefu na proveru. Takodje trcheci to vraca putniku. Slika druga: Japanska zeleznica i metro su kompleksni i cena zavisi (pored toga dokle i kojom kompanijom ides) i od toga u koliko sati ides. Karta se provlaci kroz automat 2 puta - jednom kada ulazis u stanicu i jednom kada izlazis. Ako automat shvati da si koristio voz u neko drugo vreme od onog za koje si kupio kartu, moras da doplatish. Kupujem kartu od Narite do centra Tokija. Sluzbenica mi proda